Haška konvencija - potvrda "Apostille"
Poslove međunarodne overe možete u našoj službi međunarodne overe, na prvom spratu kabinet br. 14, svakog radnog dana u intervalu od 9-13 časova. Kontakt tel. 037/714-176 i 037/713-057.
Za overu je potrebno:
- dokument koji se overava
- najmanje jedna fotokopija dokumenta koji se overava
- popunjen formular molbe koji možete dobiti u kancelariji broj 14 ili preuzeti sa ovog linka.
Iznos takse za overu:
- diplome, potvrde i izvode od matičara, 2.090,00 dinara (svaki naredni primerak još 190,00 dinara).
- za prevode, izjave, punomoći i drugo 560,00 dinara (svaki naredni primerak još 70,00 dinara).
Žiro račun: 840-30672845-61
Broj modela: 97
Poziv na broj: 5510391301
VIŠE INFORMACIJA O MEĐUNARODNOJ OVERI
Za korišćenje stranih isprava u međunarodnom pravnom prometu prethodno je potrebno sprovesti postupak njihove legalizacije, osim ako dvostranim ili višestranim međunarodnim ugovorima nije predviđeno drugačije.
Javne isprave izdate u Republici Srbiji mogu se upotrebiti u drugoj zemlji samo ako su overene u skladu sa Haškom Konvencijom o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, od 1961. godine.
Haška Konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih isprava, pojednostavila je postupak legalizacije u odnosima između ugovornih strana, pa javna isprava podleže jednom overavanju nadležnog tela države koja je ispravu izdala.
Overavanjem isprave potvrđuje verodostojnost pečata i potpisa koji su stavljeni na ispravu, ali ne i njen sadržaj.
Javne isprave su pismena koja izdaju nadležni organi i činjenicama o kojima vode službenu evidenciju. Izdaju se u propisanoj formi i snabdevene su potpisom ovlašćenog lica i otiskom pečata organa koji ih izdaje. Javne isprave su: uverenja, diplome, svedočanstva isl.
Privatne isprave su svojeručno potpisana pismena saopštenja izdavaoca isprave. Privatne isprave su: izjave, punomoćja, saglasnosti i sl.
Kada nadležni organ potvrdi-overi, potpisom ovlašćenog lica i službenim pečatom organa, svojeručni potpis izdavaoca privatne isprave ona dobija elemente javne isprave, osim dokazne snage.
"APOSTILLE" je potvrda (pečat) kojom se, shodno Haškoj Konvenciji, umesto legalizacije (overavanja) javnih isprava u međunarodnom pravnom saobraćaju, potvrđuje verodostojnost potpisa, svojstvo potpisnika javne isprave i istinitost pečata ili žiga kojim je isprava snabdevena.
U Srbiji je za izdavanje Apostille nadležan osnovni sud, za javne isprave koje su sastavili, izdali ili overili organi sa sedištem na području tog suda.
Potvrdu Apostille potpisuje predsednik osnovnog suda ili sudija koga on ovlasti i snabdevena je pečatom suda.
Države potpisnice Konvencije
Dokument overen ovim štambiljem oslobođen je bilo kakve dalje overe i podoban je za upetrebu u svim državama potpisnicima Haške konvencije.
U svakodnevnom poslovanju, a naročito u vezi sa overavanjem isprave za upotrebu u inostranstvu, sud je dužan da obrati pažnju na sadržaj i čitkost pojedinih pismena i isprava koje se overavaju, na kvalitet hartije, otisak pečata i na sve drugo što je od značaja za spoljni izgled pismena i isprave.
Ako pismeno ne odgovara uslovima iz prethodnog stava tako da bi moglo da šteti ugledu zemlje, predsednik će uskratiti overu pismena i uputiti podnosioca da podnese uredno pismeno, koje je i po spoljnom izgledu podobno za upotrebu u inostranstvu.
Legalizacija javnih isprava za upotrebu u inostranstvu
Javne isprave izdate u Srbiji legalizovaće se samo, ako zakon države u kojoj će biti upotrebljene zahteva legalizaciju.
Strane javne isprave legalizovaće se za upotrebu u Srbiji ukoliko je to zakonom propisano.
Legalizacija, je zakonom propisana formalna procedura kojom se inostranom organu saopštava činjenica da je određena pismena isprava, javna isprava države iz koje potiče i da je sastavljena, izdata ili overena, od nadležnog organa te države.
Legalizacija je formalnost, jer se u propisanom postupku ne ispituje, niti potvrđuje, istinitost sadržaja isprave.
Legalizacijom strana javna isprava stiče istu dokaznu snagu javne isprave, kao da su je izdali organi države, u kojoj će se upotrebiti.
Izvodi iz matičnih knjiga na višejezičnim obrascima
Izvodi iz matičnih knjiga izdati na višejezičnim obrascima, u skladu sa Bečkom konvencijom o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga na više jezika iz 1976. godine, mogu se upotrebiti u državama potpisnicama Konvencije bez legalizacije. Spisak država potpisnica možete pogledati OVDE.
KADA LEGALIZACIJA NIJE POTREBNA
Legalizacija javnih isprava nije potrebna, kao ni potvrda Apostille:
a) Kada između Srbije i države, u kojoj će se upotrebiti javna isprava, postoji potvrđen međunarodni ugovor o oslobađanju određenih javnih isprava od bilo kakve legalizacije. Spisak država sa kojima Srbija ima potvrđene bilateralne ugovore o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije možete videti ovde.
b) Kada isprave izdate u Srbiji, po osnovu faktičke uzajamnosti, ne podležu legalizaciji za upotrebu u nekoj državi, kao i isprave te države za upotrebu u Srbiji,
v) Kada organ države pred kojim će se upotrebiti javna isprava izdata u Srbiji ne zahteva legalizaciju;
g) Kada legalizacija nije moguća zbog prirode, karaktera, ili tipa javne isprave, (putne isprave, lične karte i sl.), kao i kada se javne isprave odnose na komercijalne, spoljnotrgovinske ili carinske poslove, odnosno, prate robu, pri uvozu i izvozu, a izdaju ih, ili overavaju, nadležna privredna komora, ili carinski organi (carinske deklaracije, fakture, uverenja o carinskom nadzoru, poreklu robe, direktnoj pošiljci, krajnjem korisniku i sl.).
KADA SE VRŠI LEGALIZACIJA PREVODA
Da bi javna isprava jedne države mogla biti upotrebljena u drugoj državi, u kojoj se koristi jezik, različit od jezika na kom je isprava izdata, potrebno je da bude prevedena na jezik države u kojoj će biti upotrebljena. Prevod može biti sačinjen u državi iz koje potiče isprava, ili u državi u kojoj će biti upotrebljena. Prevod isprave je prateće isprava i važi samo uz izvornu ispravu.
Ukoliko je prevod sačinjen u državi iz koje potiče isprava, treba da bude legalizovan na isti način kai i izvorna isprava.
Na izvornoj ispravi, overava se potpis ovlašćenog lica i otisak pečata, ili žig organa, koji je izdao ispravu, a na prevodu, potpis ovlašćenog prevodioca i otisak pečata, ukoliko ga koristi.
Legalizacijom prevoda saopštava se inostranim organima da je prevodilac jedne države, zakonom te države, zvanično ovlašćen za sačinjavanje prevoda na određen jezik (registrovan sudski tumač, ovlašćena agencija, prevodilački biro isl.).